„Prakosovo” Aleksandra Lome Milenko Radović

podnaslovi } „Prakosovo” Aleksandra Lome Tako će Aleksandar Loma Centralni deo Lomine studije

Centralni deo Lomine studije

jeste ona ravan na kojoj on svojom metodom i obiljem argumenata iz domena jezika, mitologije, socioloških, istorijskih, izvodi i svodi svoja promišljanja i svoje uspostavljanje Prakosova, odnosno junačke pesme o Kosovu i pre Kosovske bitke 1389. Istraživanjem i kompariranjem u skoro neomeđenom prostoru jezika, mita, društvenih struktura, njihovih ideala i ideologija, on ukazuje na davnašnje poreklo kosovskoga mita, njegove paganske kao i izvesne hristijanizirane i hrišćanske osobenosti. Loma prepoznaje i evidentira čitav jedan arsenal prethrišćanskih i predbalkanskih obeležja, rituala, znamenja, protagonista, koji su u stalnoj transformaciji i prilagođavanjima. Tako je Prakosovo, da bi ga uopšte bilo, ispunjeno svim neophodnim sadržajima kao i onima koji ga direktno drže na vezi sa istorijskim ili makar i praistorijskim Kosovom. Otuda su i njegove teme i teze o Pra-Milošu i Pra-Lazaru, o Kneževoj večeri i mnoge druge koje imaju već svoje prakosovsko poreklo i znatnu tradiciju. A to je čitava jedna vekovna ili milenijska povesnica, manje ili više poetizirana, koja će da vrhuni kao opredeljenje za Carsko nebesko. A ovaj podvig se izgleda neizbežno transformiše u svetačko i sveto, odnosno onu energiju koja je večna.

Dakle, da nije bilo Prakosova ne bi bilo ni junačke pesme o Kosovu. Znači li to da ne bi bilo ni Kosova iz 1389, sve sa njegovim istorijskim i paraistorijskim atributima i značajima, kojima pripada i ova junačka pesma o Kosovu? I šta je ovde poezija, a šta istina? I nisu li značenje i značaj poetskoga nadmašili istorijsko ili kvaziistorijsko?

Lomino Prakosovo jedna je studija raznovrsnih znanja, njihovih međusobnih odnosa i uzajamnih podsticaja i jedne generalne ideje o Prakosovu kao jednom dugom trajanju u kojem su situirane skoro sve bitne značajke koja će da se objave povodom istorijskog događaja iz 1389. Takva su i ova znanja koje Loma prezentuje u jednoj smislenoj interakciji što sve doprinosi solidnosti i monumentalnosti studije.

Ovo je knjiga i Lomine suverene metode i njene uverljive i sistematične ekzekucije, dovršena i cela, a i otvorena u isti mah, intrigantna i faktografijom, i smelom idejom, i doslednom argumentacijom. A vrlina su joj još i prateća bibliografija, indeksi koji su savesno urađeni. Valja reći i to da je, ovako zahtevna, odštampana, izgleda, bez greške. Izdavač je Balkanološki institut SANU. Godina 2002.